Pitanje koliko gleta treba za sobu čujem često, obično kada klijent sam nabavlja materijal ili želi da proveri ponudu. Odgovor sa deklaracije na kesi retko odgovara stvarnosti, jer proizvođač računa potrošnju za idealno ravnu podlogu, a takva podloga je u praksi retkost. Ovaj tekst objašnjava realnu potrošnju, iz iskustva sa terena, ne iz tehničkog lista.
Starto i fino: dva različita materijala, dve različite potrošnje
Startni glet (ili grubi glet) je prvi sloj koji se nanosi na zid, deblji, sa zadatkom da poravna veće neravnine, popuni pukotine i pripremi podlogu. Fini glet je tanak, završni sloj koji se nanosi preko startnog, sa zadatkom da površinu učini potpuno glatkom, spremnom za farbanje bez vidljivih tragova alata.
Potrošnja se drastično razlikuje jer se radi o različitoj debljini sloja. Startni glet u standardnom sloju od oko 2 do 3 milimetra troši između 1 i 1.5 kilograma po kvadratnom metru. Fini glet, koji se nanosi u sloju od svega pola milimetra do milimetar, troši između 0.3 i 0.5 kilograma po kvadratu.
Kako stanje zida menja potrošnju
Deklarisana potrošnja na kesi glet mase pretpostavlja ravnu podlogu i ujednačen sloj preko cele površine. U praksi, zid retko ima ujednačenu debljinu potrebnog gleta: jedno mesto zahteva samo tanak izravnavajući premaz, dok susedno mesto, gde je malter oštećen ili je zid ranije loše obrađen, može zahtevati sloj i tri do četiri puta deblji.
Zato je realan raspon potrošnje za ceo zid širi nego što deklaracija sugeriše. Za nov, dobro malterisan zid u novogradnji, potrošnja startnog gleta često je bliža donjoj granici od 1 kilograma po kvadratu. Za stariji zid u stanu sa nekoliko prethodnih slojeva boje, pukotinama i neravninama, potrošnja lako pređe 2 kilograma po kvadratu, ponekad i više na pojedinim mestima.
Plafon troši više od zida
Kod plafona se potrošnja gleta po pravilu povećava u odnosu na zid iste površine, iz dva razloga. Prvo, plafoni u starijim zgradama često imaju izraženije neravnine od zidova, jer su rađeni brže i sa manje pažnje na ravnost prilikom originalne gradnje. Drugo, rad nad glavom je fizički teži i sporiji, pa se u praksi nanosi malo deblji sloj da bi se izbeglo prelaženje istog mesta više puta.
Konkretan primer: dvosobni stan
Uzmimo dvosoban stan od 55 kvadrata, sa oko 120 kvadratnih metara zidne i plafonske površine koja se gletuje (zidovi i plafon zajedno, uobičajena razmera za stan te veličine). Ako je zid u proseku dobrog stanja i radi se standardni sloj starto i fino:
- Startni glet: 120 m2 puta oko 1.2 kg/m2 (prosek za osrednje stanje zida) = oko 144 kilograma
- Fini glet: 120 m2 puta oko 0.4 kg/m2 = oko 48 kilograma
- Ukupno: oko 190 do 200 kilograma glet mase za ceo stan
Ovo je orijentacioni primer za prosečno stanje zidova. Za stan u lošijem stanju, sa više oštećenja i starijih slojeva boje, računajte na dvadeset do trideset posto veću potrošnju startnog gleta, jer se najveća razlika uvek pojavljuje na tom prvom, debljem sloju.
Zašto ponude sa istom kvadraturom mogu imati različitu cenu materijala
Kad poredite dve ponude za isti stan, razlika u ceni materijala često dolazi upravo odavde: jedan izvođač je procenio stanje zida realno i uračunao veću potrošnju gleta, drugi je računao po deklaraciji sa kese kao da je zid savršeno ravan. Niža ponuda koja ne uzima u obzir stvarno stanje zidova ume da se pretvori u dodatni trošak na licu mesta, kada se ispostavi da je potrebno duplo više materijala od predviđenog.
Zato pre davanja ponude uvek fizički pregledam zidove, provlačim rukom i posmatram pod uglom svetlosti da bih video neravnine koje se ne vide pri direktnom pogledu. Na osnovu toga dajem realniju procenu potrošnje, ne generičku po kvadratu.
Da li više slojeva finog gleta ima smisla
Za standardno bacanje na farbanje, jedan sloj finog gleta preko startnog je dovoljan, pod uslovom da je startni sloj dobro izravnat i osušen. Drugi sloj finog gleta ima smisla samo kada se traži izuzetno glatka površina, na primer pre sjajnijih završnih obrada boje koje ističu svaku sitnu neravninu, ili kada prvi sloj finog gleta ostavi vidljive tragove alata koje treba prekriti.
Nepotreban drugi sloj finog gleta je čest način da se produži i poskupi posao bez stvarne koristi za rezultat. Ako vam izvođač predlaže dva sloja finog gleta za standardno belo krečenje na ravnom zidu, vredi pitati zašto.
Kako da sami proverite realnu potrošnju za svoj prostor
Izmerite kvadraturu zidova i plafona koje gletujete, pomnožite sa 1.2 kilograma za startni sloj kao prosečnu vrednost, i dodajte 0.4 kilograma za fini sloj. To vam daje okvirnu cifru u dobrom stanju zida. Ako je zid stariji ili primetno oštećen, dodajte dvadeset do trideset posto na startni deo računice. Ovo nije precizno kao procena na licu mesta, ali daje realniji okvir od pukog čitanja deklaracije sa kese.