Gletovanje zidova i plafona u Nišu

Zašto gletovanje tretiram kao zaseban posao, ne kao dodatak

Gletovanje se često posmatra kao usputni korak pre farbanja, ali u praksi je to posao za sebe, sa svojom tehnikom, redosledom i vremenom sušenja koje se ne može ubrzati. Loše ili preskočeno gletovanje je najčešći razlog da farbanje, iako uredno urađeno, na kraju ne izgleda profesionalno.

Zato gletovanje uvek posebno navodim u ponudi, čak i kad klijent traži samo „krečenje”, jer bez ove pripreme rezultat zavisi mnogo više od sreće nego od veštine. U nastavku objašnjavam šta gletovanje tačno uključuje i zašto vreme sušenja nije nešto što se može ubrzati bez posledica.

Gletovanje stanova i gletovanje kuća

Kod gletovanja stana u zgradi, najčešće se radi o već malterisanim, ravnijim zidovima, gde je posao uglavnom u tankim slojevima i finom brušenju. Gletovanje kuće, posebno starije, ume da zahteva više pripreme, sanaciju pukotina i ponekad grublji prvi sloj pre standardnog postupka, jer je podloga često neravnija i sa tragovima prethodnih radova. U oba slučaja prvo pogledam prostor uživo, jer se obim posla vidi tek na licu mesta.

Kod novogradnje, gletovanje ide brže jer je zid ravan od početka, ali zahteva dovoljno vremena da se malter potpuno slegne pre nego što se pređe na finu obradu. Kod starijih kuća, gde su zidovi često rađeni u više navrata i različitim tehnikama, prvi sloj glet mase ume da otkrije neravnine koje se do tada nisu videle.

Šta gletovanje zapravo radi

Glet masa je fina, gusta smesa koja se nanosi tankim slojem preko zida ili plafona da bi izravnala celu površinu, uključujući sitne neravnine koje se golim okom jedva primete na sirovom zidu, ali postanu vidljive čim se nanese boja, pogotovo pod bočnim osvetljenjem.

Upravo bočno osvetljenje, na primer svetlo sa strane pored prozora ili plafonska lampa uveče, je najbolji test kvaliteta gletovanja, jer izvlači i najmanju neravninu na površinu. Zbog toga, kad god je moguće, proveravam zid pod uglom pre nego što pređem na farbanje.

Bandažiranje spojeva i sanacija pukotina

Kod gips-kartonskih zidova i plafona, spojevi između ploča se prvo bandažiraju trakom i masom pre opšteg gletovanja, inače spoj kasnije popuca kroz boju. Isti princip važi za manje pukotine u zidanim zidovima, saniraju se posebno pre nego što se pređe na celu površinu.

Ako se ovaj korak preskoči, spoj ili pukotina se skoro uvek vrate kroz nekoliko meseci, često baš na mestu gde je najuočljivije, oko ivice plafona ili iznad vrata. Zato bandažiranje uvek radim kao poseban korak, sa dovoljno vremena za sušenje pre nastavka.

Mašinsko brušenje kao brža alternativa

Za veće površine nudim i mašinsko brušenje, koje je brže od ručnog i ostavlja ravnomerniju teksturu, uz sistem za usisavanje prašine koji značajno smanjuje nered u prostoriji tokom rada.

Ova opcija ima najviše smisla kod većih fasadnih ili unutrašnjih površina gde bi ručno brušenje potrajalo danima, dok mašina uz usisavanje obavi isti posao za deo tog vremena, uz znatno manje prašine koja bi inače sletala po nameštaju i podovima.

Koliko slojeva i koliko dugo traje sušenje

Standardno radim dva tanka sloja sa brušenjem između, umesto jednog debelog sloja koji sporije i neravnomerno se suši. Svaki sloj mora da se osuši, obično preko noći, pre nego što se nastavi dalje, ovde nema prečice bez uticaja na kvalitet.

Vreme sušenja zavisi i od vlažnosti i temperature u prostoriji, zato u hladnijim mesecima ili slabo provetrenim prostorijama računam nešto duži rok. Klijentima uvek kažem realan raspon unapred, jer forsiranje sledećeg sloja pre nego što je prethodni potpuno suv skoro uvek ostavi trag koji se kasnije vidi kroz boju.