Koliko boje i gleta mi treba?
Unesite dimenzije sobe i dobićete okvirnu potrošnju boje i glet mase, po istoj računici koju koristimo na terenu.
Odakle dolaze ovi brojevi
Zidna površina se računa kao obim prostorije puta visina plafona, umanjena za prosečnu površinu vrata i prozora. Tome dodajemo površinu plafona (dužina puta širina). Boja se računa po pravilu da jedan litar kvalitetne disperzivne boje pokrije šest do osam kvadrata po sloju na gletovanoj, impregnisanoj podlozi, sa rezervom od desetak posto da vam ne ponestane usred posla.
Glet masa se računa odvojeno za startni sloj (koji poravnava neravnine, obično 1 do 1.5 kg po kvadratu) i fini sloj (tanak završni sloj, 0.3 do 0.5 kg po kvadratu). Stanje zida najviše utiče na startni sloj, jer stariji ili oštećeniji zid jednostavno traži deblji premaz da bi se izravnao.
Često postavljana pitanja
Da li je ovo tačna količina materijala?
Ovo je orijentaciona računica bazirana na istim vrednostima koje koristimo u praksi (1 litar boje na 7 m² po sloju, 1.2 kg startnog i 0.4 kg finog gleta po m²). Stvarna potrošnja zavisi od stanja zida, koje se najpouzdanije procenjuje na licu mesta.
Zašto je stanje zida važno za potrošnju gleta?
Stariji zid sa neravninama, pukotinama ili više prethodnih slojeva boje zahteva deblji startni sloj gleta, ponekad i duplo veći od zida u novogradnji. Zato kalkulator nudi tri nivoa stanja zida.
Da li da računam vrata i prozore?
Da, oduzimamo prosečnu površinu vrata i prozora od ukupne zidne površine, jer se ta mesta ne farbaju. Za sobu sa neobično velikim staklenim površinama, stvarna potrošnja biće nešto niža od procene.