Pukotina na zidu je jedna od prvih stvari koje primetite kad se odlučite za krečenje, i jedna od najčešćih stvari zbog kojih me ljudi u Nišu pitaju „da li je ovo opasno”. Odgovor je u većini slučajeva ne, ali ne uvek. Razlika je u tome gde je pukotina, kakvog je oblika i da li raste. U nastavku je podela koju koristim kad dođem na obilazak.
Površinske pukotine: najčešće i bezopasne
Ovo su pukotine koje vidim u skoro svakom stanu:
- Tanke, mrežaste pukotine koje liče na paukovu mrežu, obično na plafonu ili velikim zidovima
- Pukotine na spojevima gips ploča, po pravilnim linijama
- Tanke pukotine na spoju zida i plafona, ili dva zida u uglu
Nastaju u završnom sloju, od skupljanja gleta i maltera dok se suše, ili od toga što se različiti materijali različito šire sa temperaturom. Nisu znak problema sa konstrukcijom. Kod novogradnje su posebno česte, jer se zgrada u prvim godinama još suši i sleže. O tome sam pisao detaljno u tekstu zašto prvo krečenje novogradnje pukne.
Pukotine koje treba posmatrati
Kose pukotine koje kreću iz ugla prozora ili vrata, pod uglom od četrdeset pet stepeni, nastaju jer su uglovi otvora mesta na kojima se napon u zidu koncentriše. Većina njih je posledica uobičajenog rada zida i rešava se sanacijom. Ipak, takvu pukotinu vredi posmatrati pre nego što je zatvorite.
Horizontalne pukotine na sredini zida, posebno kod pregradnih zidova od blokova, takođe mogu biti bezazlene, ali ako su duže od metra, proverite ih na isti način.
Jednostavan test: olovkom obeležite oba kraja pukotine i upišite datum. Ako se posle dva do tri meseca nije produžila ni proširila, pukotina miruje i može da se sanira.
Kada nije posao za molera
Neke pukotine ne treba ni da zatvaram dok ih ne pogleda statičar:
- Pukotine šire od nekoliko milimetara, u koje može da uđe novčić
- Stepenaste pukotine koje prate fuge između blokova ili cigli
- Pukotine koje se vide i sa unutrašnje i sa spoljne strane istog zida
- Pukotine koje primetno rastu iz meseca u mesec
- Pukotine praćene vratima ili prozorima koji odjednom počnu da zapinju
Ovo mogu biti znaci sleganja temelja ili problema sa nosećom konstrukcijom. Kada uzrok reši stručnjak, sanacija i krečenje dolaze na kraju. Obrnut redosled je bačen novac.
Zašto zapunjena pukotina ne drži
Najčešća greška je da se pukotina zapuni kitom ili gips masom i odmah okreči. Izgleda dobro nekoliko nedelja, a onda se ista linija ponovo pojavi. Razlog je jednostavan: zid oko pukotine nastavlja da radi, a kit nema čime da se odupre tom pomeranju.
Kako izgleda pravilna sanacija
Kod površinskih pukotina koje miruju, radim ovim redom:
- Pukotinu proširim i očistim od rastresitog materijala, da masa ima za šta da se uhvati
- Nanesem impregnaciju, koja vezuje podlogu i ujednačava upijanje
- Pukotinu popunim i preko nje postavim mrežicu za bandažiranje, utisnutu u masu
- Preko mrežice nanosim glet u tankim slojevima, šire od same pukotine, da se prelaz ne vidi
- Posle sušenja brusim i tek onda krečim
Mrežica je ključni deo. Ona preuzima sitna pomeranja zida, pa pukotina ne može da „probije” kroz novi sloj. Kada je pukotina mnogo ili je zid generalno neravan, umesto pojedinačne sanacije isplati se gletovanje celog zida. O tome zašto se ovaj korak ne preskače, pisao sam u tekstu šta je gletovanje.
Koliko košta sanacija
Bandažiranje spojeva i sanacija manjih pukotina košta od 180 do 250 dinara po m². Impregnacija podloge je 90 dinara po m², a dvoslojno gletovanje zidova od 380 do 480 dinara po m², zavisno od stanja postojeće podloge. Ako je na zidu mrlja od vlage pored pukotine, to je zaseban problem i rešava se pre krečenja, pogledajte kako prepoznati vlagu na zidu.
Sve stavke su u cenovniku, a opis posla na stranici gletovanje. Ako niste sigurni kakvu pukotinu imate, pošaljite fotografiju ili pozovite Moler Niš na 062 815 9858.